Prolaze dani...sati...minuti...sekunde..a meni se svasta nesto mota po glavi..Razmisljam o svom zivotu..vracam film unazad...motam u glavi sve svoje uspone i padove..ponekad se samo fokusiram na tuzne stvari...ali sam shvatila da me vise nista ne moze toliko rastuziti...

Proslo je dosta vremena...kazem samoj sebi ...zaboravljen je(valjda)..prosao je...nema ga kao sto sam ga zelela...ma mozda je i bolje tako...

Eto odrekla sam se svojim zelja kako bih ispunila njegove...kao da sam svesno trazila djavola ne bi li me neka nevolja snasla..da bih imala cemu da se nadam,jer znam da svaka nevolja jednom mora proci i kao obicno ustupice  mesto olaksanju..ali prevarila sam se....imam osecaj kao da je i "nevolji'' ponekad o meni lose pricao pokusavajuci da svu svoju krivicu i slabost svali na mene pa me i  ona pocela izbegavati...

 Uhvati me ponekad da se isplacem...obicno tada  mislim na najtuznije i najneznije stvari ne bih li iscedila po koju suzu iz ovog otupelog pogleda...al´ ko za inat i suze mi se zamerile kao da je i  njih uspeo  okrenuti protiv mene ..onda se ko svaka prava zena postidim i opsujem zivot...ali  ne zbog njega vec zbog toga sto pokusavam biti slaba ...sto zelim biti kao on...i sto dopustam sebi da se raspekmezim zbog nekog tamo...

I kada bi te moje suze potekle srecom u tom trenutku nemam nikog pored sebe da mi ih brise i tesi frazom vreme leci sve..budi jaka..ne padaj...jer obicno to radim u tisini....jbg...zavolela sam ga sasvim slucajno..On mene nije ...ma nema ni  veze.

Kada vratim misli unazad...shvatim da okolnosti i nisu bile bas na nasoj strani...Kazu da se  ne treba okretati unazad...sem da vidis dokle si stigao.Nas dvoje smo stigli do pocetka...a tu i zavrsili...desilo se kada se niko od nas nije nadao..trajalo je krace od ocekivanog i predvidjenog..a zavrsilo se  kao da nikada nista nije ni bilo....znam.....mogli smo mnogo...mogli smo...al nismo..sad smo samo ispricana prica..bez ''hepi enda''.

Lagala bih samu sebe kada bih rekla da mi ne fali...prokleto mi fali..svaki tren proveden sa njim..svaki nas razgovor,svaka sitnica koja nas je spajala..Sve mi fali cak i sad kad sam ga ''zaboravila''.

Ponekad ne znam sta cu sama sa sobom..dodjavola..., necu da mi nedostaje...NE..dosta je!!!

Tesko je zaboraviti nekog ko ti je dao mnogo razloga za pamcenje...ali bicu jaka..mozda ce nam u nekom drugom zivotu biti dodeljen NAS zivot...mozda

Давне хиљаду деветсто осамдесет прве на хиљаду деветсто осамдесет другу мој ујак је служио војску. Са њим је неко вријеме служио један Дино касније познат као Дино Мерлин. Тај Дино је пар година касније написао пјесму "Љубав није парадајз".Водиле су се бројне академске полемике око те метафоре али нико није знао откуд тај и такав стих.
 Враћам се на ујака. Отац од мог ујака, тј. мој ђед је имао узречицу употребљиву код љубавних патњи а гласила је : "Љубав није колац од парадајза". Не знам да ли је горепоменути Дино можда чуо мудрост од мог ђеда па је ради риме или прилагодљивости мало скратио али знам да је та мудрост многима помогла.
Кад сам год ја имао љубавних проблема, сјетио сам се да љубав није колац за парадајз и бивало ми је лакше.
Како?
То је на сваком да открије за себе.
Можда зато што је колац стално ту а парадајз се мијења из године у годину,некад роди некад не. Онда бих ја себе у тим ситуацијама стављао у улогу коца за парадајз а ти љубавни јади би били нешто као сезонски парадајз - дођу и прођу- и бивало је углавном лакше. Можда свега 2-3 пута није помогло,тад би се користиле углавном алтернативне методе (пиво,вињак,вино и сл.)
Ако сам шта помогао,драго ми је, ако нисам онда извините на сметњи.

od ljubawnog zhara kad ostane dim, zna jako gadno da shtipa za ochi, a to je uwek neprijatno....zato okrenesh glawu na drugu stranu...

 kao shto to tzis reche nije taj tip kolatz od paradajza pa da morash da se wezhesh za njega da ne bi poklekla pod naletom (ne)wremena...a nisi ni ti paradajz...wishe si...bundewa? 

a prasitji jedu bundewe....

mmmm )

I onda shvatis da onog pravog sretnes samo jednom u zivotu i nikad vise. Da su samo jedne najdraze oci..i obicno bivaju plave  samo jedan zagrljaj u koji se savrseno uklapas. Jedan osmeh kojem se uvek obradujes. I onda, kada to izgubis, celi zivot tragas za takvim istim, pravim. Ali ga nikad ne nadjes. I sa svakim pogresnim, uvek se vracas njemu, jedinom pravom..

Ovo je zaista najljubavnija pesma, a ni reci o ljubavi

Miroslav Antic

Mnogo dobar instrumental