---

Na današnji dan pre tačno 6 godina prerano se ugasio život našeg anđela Tošeta Proeskog. Taj dan je bio najtužniji u istoriji Makedonije, dan kada smo izgubili veliku zvezdu, najboljeg diplomatu u inostranstvu, najvećeg humanistu, jednostavno je bio naj naj. 

Toše je bio najskromnija ličnost iz sveta poznatih, kod njega nije postojala religijska, rasna i nacionalna razlika, sve ljude je voleo i uvek je bio nasmejan i ono njegovo: Ve sakam site. Pomagao je svima a naročito deci (o tome se saznalo tek posle njegove smrti). Nije hteo da se hvali kako pomaže, pomagao je jer je to hteo. Zato je i postao član UNICEF organizacije, uložio je dosta novaca onima kojima je to bilo potrebno. Bio je jedan od retkih vokala u svetu, zato je i bio u rangu jednog velikog Pavarotija. Mogao je da otpeva od opere pa do rocka, nije postojala pesma koju on nije mogao da izvede onako profesionalno, kako je samo on umeo. Mnoge je ostavio otvorenih usta kada bi uzeo mikrofon.

Potiče iz Kruševa, iz jedne jako skromne familije, koja ga je vaspitala najbolje što je mogla, zato je i bio tako skroman i dobar, pravi Andjeo. Nikad čula nisam ni jedan negativan komentar o njemu, jednostavno nije imao mane. Prosto neverovatno da jedna ličnost koja je bila toliko poznata da ostane tako dobra i neiskvarena.

Sećam se davne 2005, tu Novu godinu sam dočekala u njegovom gradu u Kruševu. Imam rođake koji žive tri kuće od njega i koji se posećuju. Moja tetka mi je predložila da me odvede kod njega kući da se upoznam sa njim, jer je i on te godine dočekao Novu godinu kući. Jes da sam bila tamo sa društvom, ali mogla sam da odem bar da ga upoznam, pa sam rekla tetki da me je blam i kao aj drugi put kad budem opet došla kod tebe. Eto više mi se ta prilika neće ukazati, i sada se kajem što nisam iskoristila šansu da ga upoznam lično. Zato treba da iskoristimo svaki momenat koji nam se pruža, jer ne znamo da li ćemo imati drugu šansu i ne znamo šta nam donosi sutra. 

Imala sam još jednu priliku da mu se javim, pružim mu ruku i pozdravim ga ali opet me je bilo blam, da ne bi ispala ko neka klinka koja želi da upozna poznatog pevača. Te večeri smo sa društvom otišle u bioskop da odgledamo film. Toše je došao u bioskop sa devojkom i njegovom menadžerkom Ljiljom (bila je ko selotejp zalepljena za njega). Prvo sam ga videla u holu, zgodan lep i visok i naravno nasmejan, toliko lep da devojka koja je bila sa njim pala je u senku. Ulazimo u salu i hop Toše je seo ispred mene. Baš sam bila sretna što sam imala tu čast da budem blizu njega, i umesto da kažem nešto, pozdravim ga, ja ništa prećutim... Eto prilike više neće biti, jer nas je Toše prerano napustio, a mogao je još dosta toga da uradi u životu koji je tek bio počeo za njega.

Pamtim i njegov koncert na gradskom stadionu u Skoplju, tribine su se napunile još 2-3 sata pre koncerta. To veče neću nikad zaboraviti jer nam je Toše pružio nezaboravan koncert i zabavu. Svi su pevali u istom glasu, skakali, imala sam osećaj da će tribina pasti od silnog skakanja i masu ljudi koja je bila na koncertu. Na ostale koncerte nisam prisustvovala, jer sam otišla u inostranstvo i taj koban dan 2007. sam bila daleko od svega šta se dešavalo. Po priči mojih prijatelja, i po onome koje sam mogla da ispratim na netu, to su bili najtužniji dani naše zemlje. Ceo život je stao, smeh, zabava, ništa osim plača i njegovih pesama. Svake godine na današnji dan je isto, nikada ga nećemo zaboraviti i prežaliti, nikad. 

Eto, htedoh da podelim ovo sa vama, i da mu odam čast i spomenem ga na današnji dan, mada se ja njega često setim. Izbegavam da slušam njegove pesme, jer uvek zaplačem kad čujem njegov anđeoski glas. I jedna poruka Tošetu:

Angele, zasekogaš ke ostaneš vo našite srca, bidejki ti ne si mrtov za nas, ti seušte živeeš, dlaboko vo našite srca. Ke te sakame i sekogaš ke gi slušame tvoite pesni i ke plačeme na istite. Počivaj vo mir Angele naš   

Bio je veliki covek pre svega pa tek onda zvezda.

 

Velikim umetnicima je tesno kada ih smeste u reči, oni se čuvaju u unutrašnjim svetovima koji se ne kvare.

Sem kad delimo svoja sećanja i uspomene na njihovo postojanje, baš kao ti ovde.

Divan tekst Kiki. 

Sjecanje na divnog covjeka... Super Kiki!

bolje zwuchi od hetfilda owa pesma shto si okachila je jeziwa, uwek se najezhim kad je chujem... 

E, stvarno je bio fin momcic. Ja sam Kiki imao priliku da upoznam..(blagodeti rada u hotelu) i stvarno je bio skroman, ni malo nalik na neke "zvezde".

]

Tuga velika sto ga nema vise,ostale su nam ove prelepe pesme da nas secaju ne njega. Bila sam na koncertu u Areni 14.02.2007.Rekao je:"Zahvaljuluci ovoj veceri ja cu da zivim deset godina duze" a samo osam meseci kasnije otisao je medju andjele