Rakla sam ti, da volim sa tobom da pricam. Svaki nas razgovor je kao putovanje po.....meni. A onda opet.....uhvatis me, kako cutim.

Zbunio si me. Mene, koja sam sa drugima veoma recita, nasmejana, sigurna u sebe i koja uvek ima spreman odgovor. Sa njima je lako pricati. Umem da se zastitim, podignem zid oko sebe i lako kontrolisem situaciju, dok reci prolaze mimo mene, odbijajuci se kao bumerang.

Ali.....TEBE ne zelim da odbijem.....TEBE zelim da pustim u svoj svet. I tada se u meni vodi borba. U glavi naviru vec spremni odgovori, ali to nisu odgovori za TEBE.....i nisu odgovori na TVOJA pitanja.

E, onda mi je potrebno vreme.

Hoces da ti verujem bezrezervno, da spustim svaki oklop i sateras me u neki svoj ugao, pa se osecam kao bokser izmedju dve runde.....izmedju TEBE i sebe.....TRAZIM PREDAH!!!

I tada cutim. Cutim svoja osecanja jos nepretocena u pricu.....cutim ih toliko glasno, cini mi se da je vazduh tezak od neizgovorenih reci....a da TI mozes cuti otkucaje moga srca.

I tada se osecam kao pticica......DOBROVOLJNO.....u kavezu.

A onda, opet....RECI...ma koliko lepo bile slozene, ipak su samo reci....i tada pozelim da si pored mene....tada strasno pozelim da si tu pored mene, a ne u nekoj operacionoj  sali.....u tudjem telu...pozelim te u SEBI....da osetis moje misli svojim culima.

Tada je moje cutanje recitije od svake price.

A...s..d..e    volim i da cutim sa tobom

Hvala vam na komentarima, a A..k..n..u porucujem, mada znam, da nikada ovo nece videti, jer....kada se zacuju sirene......pozvoni fon....ne razmislja o cemu ja razmisljam.....