Sunce je izlazilo. Već odavno bila sam budna. U stvari, nisam ni spavala. Od kada je otišao slabo spavam. Muce me secanja, progone snovi. Pogled prema livadi. Bila je mokra. Rosa se nahvatala na svaki listić travke koja je rasla na njoj. Hiljade i hiljade kapljica davale su joj svako jutro neophodnu svežinu. Na obronku livade, malo dalje od kuće izdizala se planina. Nisam joj znala ime. Svako veče, hladni planinski vazduh spuštao se na livadu  tada je sve stajalo. Cvrkut ptica, koji je poput hora, celodnevno pevao arije, bi naglo zastao. Odjednom bi zavladao muk. A onda bi jutrom, dok sunčev zrak prelazi preko  planine sve naglo oživljavalo. Ptice bi opet zapevale. Život bi se nastavio. Mravi bi marljivo sakupljali plodove, pčele bi uzletele, leptiri trapavo razmrdavali svoja usnula krila, a kornjača bi znatiželjno  promolila glavu, tromo izvukla noge i nastavila svoj put. Svakog jutra posmatrala sam život preda mnom. Sećanja bi se prelila preko livade i ja bi ih gledala. Povezuje me sa njim ova livada i ova planina. Jednog jutra sam se probudila i nije ga bilo. Otišao je i nikada se nece vratiti. Moja duša otišla je sa njim, ostala je samo prazna ljuštura, ova livada i planina. Vremenom sam počela da pevam sa pticama, da mravima kradem plodove, da živim život pčele, ali dužine jednog leptira. Svake večeri umirala bih, da bih se izjutra ponovo radjala, u zelji da odem.

MZ

Matej je rekao:

da krenesh da sanjash nove snove, i radujesh se na tvoja secanja.

bas tako

Verujem sili koja mi je sachuvala vene, da ce do kraja da bude uz mene, kao vernik bez crkve, gradjanin bez grada, ljubavnik bez zene, ritam bez bubnjara, samo se treba znati postaviti, da volis i kad boli, da govoris i kad goris, da pises i kad jedva dises, da skrhana smejes se i zauvek svoj mir pronadjes u novoj sreTji koju ti svet pruzha, jel svi smo mi vernici bez crkve, gradjani bez grada, ljubavnici bez zene, ritmovi bez bubnjara...... mozes ti to, samo napred!!!

Uhhh  Loth....
Baknez