Ja pisem obicno I iskreno...ove male bisere duse pred vama prosipam..ako nekoga mojim pisanjem dotaknem, ako nekome neko izgubljeno secanje vratim...srecna sam...jer znam....da uzalud nije, sto dusu pred vama otvaram.....

Zivot... Tako kratko sve traje... I za to kratko vreme- zar ga ne treba proziveti kroz radost... kroz neznost... toplinu... i srecu... ... Sto vise odmice vreme - sve su mi kraci dani... nedelje... meseci... godine... Sve sam blize onoj strani duge... Ali ne zalim... potrosila sam dosta vremena koje mi je procurelo kroz prste kao pesak kroz pescani sat... ali na onu vedriju stranu zivota koliko god i kad god je to bilo moguce...

Ima trenutaka kada zivot jednostavno bez mene tece...cinim stvari bez smisla...smejem se i kad bih htela plakati...trazim svoj put i ne nalazim nista...Zelim slobodno trcati i ostaviti sve boli iza sebe...ali sam uvek na pocetku...Ima trenutaka kad zelim stalno biti sama...Gledam kroz prozor a raspolozenje mi u bojama neba nekad sivo i sumorno.... Uzasno se osecam ovih dana umorno, iscrpljeno , izgubljeno , pospano …To su samo neka osecanja koja vladaju mojim telom i nizu se u krug bez izuzetaka .. I kad pokusam da se trgnem nemam snage..Poslednji atomi snage su na izdisaju.. Boze daj mi snage da prezivim ovu noc ,,,,

Ne,ne  pitaj me kako mi je! Najteze mi je to pitanje, ne znam odgovor na njega i sta god rekao nije sasvim prava istina! Ako kazem dobro sam, lazem,jer  nisam dobro

''Treba mi jos jedan zivot... Treba mi jos jedna sansa, da pokusam drugacije, da sve kocke skupim i promesam, eh... da imam pravo na jos jedno bacanje...''

Sve je nestalo... srusilo moje snove.... U jednom danu... jednom casu.... Na mestu gde sam do juce stajala srecna sada je praznina... bol... i tisina.... Neka cudna tisina, kao posle oluje... Vristala bih,ali glasa nemam.... Plakala bih,ali suze ponestaju... Ni ptice mi vise ne pevaju.... Samo pitanje, zasto ja?Ponekad se zapitam postoji li neka pravda... gde je Bog? Zar da posle svega verujem u njega? Cime li sam sve ovo zasluzila? Drhtim.... Osecam da vise nemam snage.... Kad bih mogla da zaboravim... Da sve ostavim za sobom i kao nekad izadjem na ulicu puna sebe.... Ali ne mogu.... Ovo me slomilo... Osecam se kao da ludim... Sama u sobi, zurim u zid, ne razmisljam ni o cemu... Telefon zvoni... cujem ga ali nemam snage da se javim... Neko kuca na vrata... Ne zelim nikoga da vidim!!!... Nemam snage da ljude pogledam u oci... nemam strpljenja da slusam njihove probleme koji su tako smesni u odnosu na moju nesrecu. ..Ne zelim da slusam... ne zelim da gledam...ne zelim da zivim!!!... Najlepse bi bilo kad bih mogla da mirno sklopim modre oci i nikada ih vise ne otvorim... Nikada!!!... Tada bi bol zauvek nestala... Praznina... sivilo.. kisni dani...losa sudbina... sve bi to bilo proslost koje se kroz godinu-dve niko ne bi ni secao.... A moja dusa pronasla bi svoj mir negde gde nicija ruka ne donosi nesrecu.... Ali osudjena sam da zivim u svetu gde ne postoji sutra.... Kazu da nada zadnja umire.... Moja nada je umrla... treba li da zalim... Znam, opet cu se smejati!!!... NiSta mi nece biti smesno, a smejacu se do suza!!! Igrati na kisi gde niko ne vidi suze... I sve ce na prvi pogled biti isto... Niko nece ni primetiti jer znam... nikog i ne dotice moja bol... znam da nikome nije stalo... Svi su tu dok se smejes...ali nestaju sa prvom suzom.... Niko tuzne ne voli... Izgubila sam mnoge borbe.... Nije mi zao...I porazi su dio zivota....Svaku pobjedu znala sam da proslavim, svaki poraz suzama da ispratim.... Tako to obicno ide

Kada covek dotakne dno, obicno se preda, zastaje, i tako pasivan, ukocen od svoje ogorcenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam.

Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorcenost razumeju na pravi nacin, pa ponovo krecu, sa mnogo vise sigurnosti, svesni da od dna ne mogu dalje,shvate da im niko drugi ne moze pomoci do oni sami sebi I kad shvate dno kao najobicniju odskocnu dasku I pocnu se boriti bez icije pomoci …boriti se samo za sebe ,a ne za nekoga …zbog nekoga …Eto ja zovem optimizam…TAD JE SVE NEMOGUCE -MOGUCE

pusti Nadu ...Nada je kurva..pravi lek za tebe je nas prasko popi leka i uzivajte u zivotuuu ...