Dobar deo svojih godina, posvetila sam potrazi za jednim MATORIM PREVARANTOM. Zna on da ja njemu to čisto od milošte. Još uvek me drži ono euforično detinje i čežnjikavo očekivanje istog, želja da ga lično vidim i kažem mu par reči..onako sočno. Ipak je on samo prevarant.

Tako sam razmišljala, ali sam ipak odlučila da se otisnem na Severni pol i potražim Deda Mraza.

Na samom ulazu Ice Land sačekaše me vilenjaci i patuljci. Savladiva prepreka.

-Ja bih do Deda Mraza.

-Prvo moraš da kažeš dve čarobne reči,  ako su one prave sva vrata do njega sama će ti se otvoriti.

Razmišljam koje bi to reči mogle biti: volim paketiće, Deda Mraz postoji (pfff ..to su tri reči ), večito dete… I tu zastanem..

-Večito dete!

I gle čuda…ogromne kapije do tada nepristupačnog kraljevstva same počeše da se otvaraju. Ulazim u jedan zamak. Ogroman hol sav od leda. Moram priznati izgleda prilično fensi i fascinantno u isto vreme. Zavaljen u fotelju, sa tompusom u ustima, praznim limenkama piva, sedi Deda Mraz. Prvo što mi palo na pamet, pa ovaj se godinama ne presvlači. Uvek isto odelo, uvek neobrijan, i uvek onako rumen u obrazima sa sve ogromnim bojlerom. To što su mu rumeni obrazi govori o njegovom ličnom zadovoljstvu. Sam sebi ispunjava želje ne čekajući da to neko drugi odradi umesto njega. Čim me je ugledao odjeknulo je ono njegovo glasno:

-Ho, ho, ho! Koga to moje oči  vide!

-Idi bre Deda, zar si morao da se nastaniš baš na krajnjem severu Finske u ovoj najmanje nastanjenoj provinciji, selu…rekla bih ?

-Nevaljalice jedna, nisam imao izbora. Mašta dokonih umova me smestila ovde gde jesam. Nego…reci ti blago Deki, koja te to želja dovela čak ovamo ?

-Jel, a zašto sam nevaljalica? Ja baš imam fino mišljenje o sebi. Volim svu decu, malu i veliku. Veliku malo više jer njih nema ko da voli. Iskreno. Ne ume to svako. Ti to najbolje znaš zar ne ? Oduvek si bio glavni lik moje bajke čim zima zamahne svojim čarobnim štapićem. Radovala sam ti se, čak proširila odžak(pomislih možda se malko ugojio preko leta), napravila specijalan parking za irvase, i jednu brvnaru prepunu slame da imaju gde prespavati, jer vam ne bih dopustila da odmah odete. Za tebe sam pripremila specijalne kolačiće, slatko od šumskih jagodica, i vino od domaćih kupina. Tvoje je bilo samo da dodješ, i doneseš mi poklon. Nikada nisi došao. I umesto da si obradovao, ti bi me svojim nedolaskom uvek rasplakao. I onda sam odlučila da ti ne verujem, da u Tebe ne verujem.  Ali..ono večito dete u meni uvek se bunilo..i mislim da me baš to dovelo sada do tebe. Sada kada znam da postojiš, dobro promućkaj tom sedom glavom pre nego mi spakuješ poklon.

- Ho, ho, ho!

Sav nasmejan, i nekako sav važan, ustade Deda Mraz i uputi se ka jednoj prostoriji. Posle nekoliko trenutaka, dolazi sa jednom kutijicom. Baš maleckom.

-To je moj poklon?!

-Jeste dete moje. Priđi, otvori  je.

Pomalo razočarana, uzmem kutijicu. Otvorim poklopac, a u njoj malecka hartija na kojoj je pisalo:

ŽELIM DA BUDEM HRABRA KAO ČAROLIJA.

Znatiželjno sam pogledala Deda Mraza. Shvatio je da sam ga upitala, šta sve to znači.

Edited by quietly, 2013-11-29 10:32:10

Odlicannnn

A tek kako su muski velika deca. Uzgred...setih se onog vica sa krajem..."Ti jos uvek verujes u deda Mraza?"....

Deda mraze,deda mraze ne skreci sa staze,ne oklevaj,ne dremaj vec poklone spremaj

deda mraz ne postoji

Samo da vam kazem - ja verujem u Deda Mraza! onaj tamo treci s leva je bas kakvog sam ga uvek zamisljala.

Drage mo'e djevojke i zene, pored 'vakvih Teta Mrazica (slika ispod) vi hocete Djeda Mraza, ja sam baŠ iznenadjen i uvrijedjen (ako vam je za utjehu: ove godine cem ja budem Djed Mraz i necete dobiti nista (osim ako ne kazete da me volete), aj' sad cao)!

To rumenilo u obrazima, pripisala bi suvisnom konzumiranju alkohola, bar sto se deke tice, za tebe ne vjerujem, tebi to sve od ljubaFi 

superiska quie bravisimo

Hmmmm eto ideje....zakaži 5 termina i šaljem ti Deda Mraza..sve ima ko pravi

Zar opet Mislila sam  da smo definisali prosle godine da ne postoji

A tebi Tihana svaka cast kako si ovo napisala