Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem
ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi
lepi dani, nasmejani, za tebe,
za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice
znam da znas
jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima, nestajes
i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno
sve je prazno
prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega
sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas
al' ne vidis i ne cujes
i ne znas koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje
plasim se da priznam
da postojis, rane gnoje
i da mi falis
fali mi dodir, fali mi rec,
fali mi osmeh, fali mi lice,
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju
ja ostajem i
svi ti pogledi me plase
prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje
a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene
samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas

Ref.
Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi
i reci sta je to ponos
sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam

Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao
a nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta
nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka
mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece
a onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati
da pratim trag, a znam
sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima
u nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa
dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina
svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan
pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja
jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti
to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi
samo budi to sto jesi,
tu gde si
sta god da se desi
ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis
kad mrzis, a volis
i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja
i znati da ih
prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi
gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe..

Mnogo, mnogo dobra pesma.

prelijepa pjesma ....bravo!!

Uz ovu pjesmu 'Jedan zivot' sam napravio neke svoje prve korake u ovoj stvari tzv. Hip-Hop ili na drugi nacin Rap mada se u nekim stvarima ipak ove dvije muzicke stvari razlikuju: malo u stvari tzv. DIS i BATLE..a evo jos jedna u sljedecem odgovoru na ovu diskusiju, njegova druga najjaca pjesma )))

Marchelo - Podzemlje

Nikada dovoljno vremena
da se nadje promena
nikada dovoljno vremena
da se zbace bremena sa ramena
nikada dovoljno vremena
da iz pravog semena
nikne neki novi cvet, neki bolji svet
i sta sad, cemer i jad
publiku svrbi glad, pale TV i vide pad
stara garnitura sada fura na pare
ne mare gde je kultura
city records ih svuda gura
komercijala i klosar do pola
menjam kanal, idem po vodu
i dva andola
nova skola ne secka reci na pola
u spotu nema skupa kola
de facto, moja parola
pa zacepi kad spikam, nisam izdao nikad
moja lirika i zika
slika i prilika pika
na svakog fejk stanovnika hop komune
snimi lika, cas slusa, cas kune Sindikat
tolika vika, pljuju one
sto su ovoj sceni ponos i dika
nista bez medijskog trika
trac rubrika, fejk publika
stizu reci intelektualnog cinika
prava pridika za svakog laika
sto ne konta da je
hop magija i nauka
pozere lako prozirem i jako prezirem
ne zazirem, trudim se
da se ne obazirem
al' smeta, planeta mala je
budala mnogo je
svi bi da seru, izaberu hop karijeru
u mikrofon se deru, beru kvazi pohvale
i posle pet albuma
ti si nula, amateru

Ref.
Podzemlje, jedino koje ne izdaje
to je podzemlje sa ulice u lice, batice
podzemlje, reci kao oruzje
dok hop umire podzemlje brani korene

Vredja me svaka paralela izmedju
Marcela i ostatka kartela
sad imam brige kao Cella Dwellaz
jer scena cela kao ergela
pola koktela nema veze s pricom
al' bi da repuje htela
smracim se, ne zavlaci me
ova kultura mi znaci sve
nacin na koji pricam i oblacim se
oznaci me etiketom ulicne prostacine
seljacine, sa vama ne jednacim se
sirite glasine koje cine
da se moje ime nikad ne skine
sa javne tribine provincije, serete
i satro znate sve, ko da ste KGB
koliko vas stvarno slusa ovu muziku
koliko vas samo glumi kvazi kritiku
prati crnu hroniku u vidu TV-profitera
cela Srbija se gnusa repa
zbog city rekordera
publika veruje u mladje
mladjima su medjusobne svadje
oko stihovne kradje mnogo bitnije i sladje
nego datum kad ce album
u prodaji da se nadje, cutim radje
i ne zelim ni da budem MC
ne zelim ni da budem jedan od njih
to nisu ljudi, to su krpe
sto ima sve da istrpe za svoje dupe
kad se grupe skupe
sve je satro super
farsa za gluve i glupe
trik da zatupe trupe fanova
u skladu planova
i tuzna istina, prica vise nije iskrena
hip hop agonija, tisina, mrtva ceremonija

Ref.