U Vranjskom pomoravlju, Presevskoj Moravici, Pčhinji, Inogošhtu i u drugim krajevima jugo Srbije, postoje mnoge legende o Marku Kraljeviću. Za mnoge usamljene stene predanje kaže da ih je Marko u nastupu srdžbe bacio sa svoga grada koji se nalazi iznad Vranja. Čak se moze čuti i po neka epska pesma na Vranjsko predelnom govoru. Peva se o “Marku i tri sindžira roblja”, o “ Markovoj slavi”; ima višhe varijanata poznate epske pesme “Marko Kraljević i dete Dukadinče”, itd. Najviše legendi o popularnom junaku našhe epike, narod vezuje za  “Markovo Kale”  koje je uklješteno između Pljačhkavice i Krstulovice. Ovu sumornu razvalinu neobičhnih  oblika ovojio je od Srba 1412. Godine car Musa. U narodnoj poeziji poznat kao Musa Kesedžija. Pobio hrabre branioce i na njihovim  leševima priredio obilnu gozbu za svoje najbolje ratnike. U legendama se govori o odbrani  Markovog grada, o postanku naziva Pljačkavice i Krstulovice, o otisku Šarčeve kopite na jednoj steni, Markovi furnji – pekari, o tome kako je jednom preskočio strašnu duboč-dolinu Kazandjol i drugom.

Ovde ćemo spomenuti  5 legeni koje je napisao Vuk Karadžić a koje jos žive u narodu Vranja i Južne Srbije.

I    Legenda

Živeo Marko Kraljević sa svojom sestrom u gradu na strmoj obali Vranjske reke. Jednoga dana su se brat i sestra posvađali. Sestra je uvredila brata i on pojuri da je bije.  Međutim ona je poput vile preletela Moravu i krenula  u pravcu Pčhinje. Tada je srditi brat dograbio ogroman kamen i bacio  ga za sestrom. Ona se bila udaljila od Pčhinja  i letela prema širokoj planini.  Njena dugačka rasceshljana kosa licila je na taman oblak.  Kamen je upravo u nju udario.  Sestra je pala na proplanak a bujna kosa je zajedno s kamenom ušla u zemlju. Odvažna devojka je potom isčupala kosu i pobegla u zemlju Zgligovsku. Markov kamen i sad stoji  - poznat kao “ pobijeni kamen”.

II Legenda

Marko Kraljević je vladao predelom  Zapadnog Vranja. Turci nisu mogli da osvoje njegovu zemlju jer im je bila preprečila put neosvojiva tvrđava, Markovo Kale. Marko je često izlazio ispred grada i tukao se protiv turaka. Kad bi se umorio, obično u sumrak, povlačio bi se u svoje prebivalište. Jureći za njim, Turci su dopirali  do vrlo visokih i strmih zidina ali unutra nisu nikako mogli da uđu. Ulaz je ustvari bio u senci jedne stene. Janičari su najzad našli jednu babu i obećali  joj golemo AZNO ako im pomogne da osvoje Kale. Baba im je rekla da se svakodnevno ispod zidina u reci brčkaju plovke i kad one uveče pođu u tvrđavu da Turci pojure za njima.

Sunce  samo što je zašlo. A u dolini je bilo sumorno. Plovke su se primicale otvoru. Za njima su oprezno puzali turci. Umoran i zabrinut  Marko je razgovarao sa svojim vojnicima. Iznenada je u blizini čuo turske reči. “Učli su!” – uzviknuo je  i izašao na Krstulovicu. Kale je bilo brzo osvojeno.

III Legenda

Marko Kraljević se posvađao sa vilom. Jureći je preko brda i planina, skočio je s Veljina vrha  prema Pčinju. Jedna mu je noga bila  na petrovačkom potoku  kod Novog sela a druga blizu “ Mezdraje”. Na kamenu “Markova stupaljka”  blizu Novog sela i sad postoje otisci Markove noge i Sarčeve  kopite.

IV Legenda

Posle velike bitke Turci su prodrli u zemlju marka Kraljevića. On, bojeći se njihove osvete, pokupi veliko blago i sa svojim odabranim prijateljima pođe da traži kraj u kojem bi u miru proveo starost i dočekao smrt. Putovali su dugo od Prilepa. Zanoćili su negde blizu Vranja.  U snu im se pojavila zemlja koju traže.  Tragali su za njom tri dana i tri noći. Kad su je najzad našli veoma su se obrdovali  jer je bilo mnogo šume i kamena. Odmah su odlučili da zidaju  grad. Radnike su doveli sa strane  i dobro ih platili. Sagradili su grad blizu reke Mutnice a u njega se moglo ući samo s jedne strane. Živelo se u miru i tišini. Pitka planinaska voda i svež vazduh krepili su Marka i njegove ratnike.

V Legenda

 Blizu reke Mutnice sazidao je Marko Kraljević grad u kojem je mirno i usamljeno živeo sa svojim malobrojnim prijateljima. Ali ovde su se nastanili i mnogi od njegovih radnika i naselje je počelo da raste. Kako su bili hrišćani stalno su zahtevali od Marka da im sagradi crkvu.  On je odlučio da im ispuni želju  ali se oni stalno svađali i nisu mogli da odrede mesto za zidanje Bogomolje. Marko im je na kraju rekao da će sazidati crkvu na ono mestu  u koje udari njegov buzdovan. Izasao je potom Marko na brdo i zamahnuo teškim buzdovanom u pravcu grada. Međutim buzdovan mu se istrgnuo iz ruku , preleteo preko Morave  i pao u selo Mrtvicu. Hrišćani su sa Markom odmah otrčali tamo. Buzdovan je ležao na jednoj livadi  veoma pogodnoj za gradnju  crkve.  Izgradnja je istog dana počela. Gradilo se dugo ali temelj nije mogao da se održi jer ga vile noću razgrade i kamenove bace u duboku dolinu. Marko se najzad dosetio da je buzdovan prvo udario u obližnju ogromnu stenu a posle toga pao na livadu. Naredio je da se crkva gradi na steni. Majstori su ga poslušali i crkva se uskoro zabelela a stanovnicu  Ljuteža morali su da se mole Bogu čak u udaljenoj mtvici.

 ~*~*~