Živi u meni neki đavo, sitan, sujetan, malouman i vulgaran đavo, koji pamti sve pročitane ili uz put čuvene šale i anegdote, i koji nema mira dok te bedne stvari nekom ne ispriča da bi, kao nagradu, dobio jevtin osmejak. A kad se desi da neku od tih priča zaboravi, đavo se u meni toliko vrti i koprca da mi ne da da spavam ili me sprečava da mirno mislim.

Čuvaj se nejasnog i varljivog predvečernjeg sata, čaše i cigarete, i čoveka koji stoji pored tebe, smeška ti se u lice i govori malo, otežući reči, a pažljivo sluša ono što ti kažeš.

Svuda u svetu, a naročito valjda u ovim balkanskim zemljama, možete na dva načina da se odbranite i održite u struji života i da ljude prisilite da vas poštuju i - poštede. Prvi je: da stečete toliko novca i sigurnih dobara da vam niko ne sme i ne može ništa. Drugi je: da pokažete takvu ravnodušnost prema novcu, vlasti i svakom društvenom sjaju i uspehu, da vam i opet - ne može niko ništa.

Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.

"Znakovi pored puta"

Ivo Andrić misli, izreke, poslovice, mudrosti: Najveća budala nije onaj koji ne umije da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina. -Ivo AndrićLjudi koji sami ne rade i ne preduzimaju ništa u životu lako gube strpljenje i padaju u pogreške kad sude o tuđem radu.
Mi, to se zna, ne živimo i ne delamo zbog ljudi, nego mimo ljudi, a sve za ljude.Ovaj svet u kom živimo tako je sazdan da je onaj koji se plaši već izgubljen.Vrlo rano sam saznao da svaki minut života može biti težak koliko i život ceo.Ljudi male pameti retko se trude da ne budu dosadni.Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih sudbina i bezimenih ljudi.Sladostrasnici, kad život čula protutnji i sagori, ostaju mračni, gorki i teški sebi i drugima.Neizvesnost je imanje onih koji nemaju ništa i velika nada onih koji nisu navikli na dobro u životu.Ništa ljude ne veže tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća.Oduvek je i svuda tako, da se sitni i bezimeni ljudi penju na leševe onih koji su oboreni u međusobnoj borbi velikih.Srećni i zadovoljni ljudi ne pišu nikako, ili jako kratko.Ko je duga veka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge.Naš čovek ne ume da se pravovremeno zaustavi ni pri usponu ni pri padu.Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da ni svojom smrću ne mogu da nas obeshrabre.Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se bojali. A nije trebelo. Trebalo je živeti.Život nikada ne daje ono što obećava, nego uvek više ili manje od toga.Žene, ja ne znam kome ste vi bile blaga kiša jutarnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima.Bezbrižna ravnodušnost je veliki dar i moćno oružje mladosti.Čudno je kako je malo potrebo da budemo srećni, a još je čudnije kako nam baš to malo nedostaje.Da je ćutanje snaga, a govorenje slabost, vidi se i po tome što starci i deca vole da pričaju.Dođu tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.Lepša duša dublje jeca.Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sve.Sumnja i briga vide ono što sreća i pouzdanje nikada ne mogu.Rakija mora da progovori kad bilo, kao i nevaljala žena sveti se onom koji hoće da u njoj uživa tajno, a trajno i obilno.Bolest je sirotinjska sudbina i bogataška kazna.Svi pravi životi su lepi i teški.Svi ljudski pokreti proizlaze iz potrebe za napadom ili odbranom.Beskorisno je u starosti produžavati život. Treba produžavati mladost.Zato što mogu, i što se usuđujuda o svačemu svašta kažu, oni misle da sve znaju.Moglo bi se, sa malo preterivanja, kazati da svaka žena ima svoju unapred određenu dozu suza koju mora u toku svog života da isplače...Ništa nije teže ni strašnije nego gledati svet oko sebe očima bivše lepotice.Dobra je stvar krotka i zdrava žena. Živiš i radiš kao da ne postoji, a ipak osećaš da ti pomaže.Niko ne može da proveri i predvidi ćudi i nastupe nemirne i puste žene.Beznačajne reči, dugi pogledi i nesvesni osmejci povežu se u siguran most koji se sam gradi.Ljubav, kada je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja...Celog veka se lečimo od nesrećnog detinjstva.Kad god mi mislimo da su nam se otvorile oči, to obično znači da smo ih za stotinu drugih stvari zatvorili.I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.Od svog porekla i detinjstva ne može se pobeći lako.Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo...Veliki praznici i svečani dani mogu da pokažu koliko su nam daleki i oni koje smatramo najbližima.Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga ne voli.Kako korisno i dobro govore ljudi koji umeju da ćute!Kod ljudi koji čedno žive ruke su mirne, bele i večito mlade.Dugi su i zamršeni računi između onih koji imaju i nedaju i onih koji nemaju ništa do svojih potreba.

Vredelo bi, zaista, da postoje život i svest posle naše fizičke smrti. Vredelo bi već zato što bismo se, s vremena na vreme, mogli slatko nasmejati svim obzirima, brigama i strahovanjima, i svemu onom što nas sada uznemiruje, muči i satire. A kako, po svemu sudeći, takvog života nema i ne može ga biti - smejmo se sada. Odmah

Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeci sudbinu svega sto je ljudsko: prolaznost i zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi?
Možda ih niko neće razumeti? Pa ipak, oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i otkrivamo.
Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu sto nam se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini...

Čuvajte se onoga koji živi u vama i na kojeg zaboravljate,a koji često,pred veče, donosi brza rešenja zbog kojih se, te iste noći, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinoćnih lakomislenih odluka.