Grupe - Pesme nepoznatih autora

Olakšanje...

Budim se,otvaram oci i shvatam da je jos uvek noc...ponovo
sam te sanjao.
Ne boli me vise,suze su tekle kao znak
olaksanja,zaborava...Otisla si odavno,ne secam se cak ni kada sam ti
poslednji put cuo glas,ne pamtim vise ni jedan dodir,poljubac,nista
tvoje...
Ostala si negde na dnu duse samo kao dokaz da si nekada
postojala u mom zivotu.
Da mogu da vratim vreme unazad siguran sam da
bi sve bilo mnogo drugacije...ali vreme ne prasta i nikada se ne
vraca!
Ni moje godine,ni moje suze nikada se nece vratiti,ostale su
zarobljene negde izmedju dva sveta gde smo poceli i prestali da
postojimo...ti i ja!
Pokusavam da se setim kada sam prekoracio
granicu bezbriznosti i srece,kada sam te zavoleo i na svet prestao da
gledam ocima deteta,kada sam shvatio da smo daleko od savrsenstva?Kada
sam poceo da patim,da te volim i mrzim istovremeno?Kada sam prestao da
se smejem,kada moj zivot vise nije imao smisla?
Milion pitanja,a odgovor ne umem da dam ni samom sebi!Proslo je...bilo je
'davno,izbledela su secanja,sve je gotovo...ZAUVEK!
Da li sam zaboravio? To necu nikada! Ne zato sto si bio previse dobra,vec iz
razloga sto si bila jedno veliko nesavrsenstvo koje je moje srce
idealizovalo,jer je tako bilo lakse pronaci opravdanje za ogromnu ljubav
koju sam osecao...Sve je bilo mnogo lakse od priznanja da nikada
ustvari nismo ni postojali,da je sve bila laz,obicna farsa,sve...samo ne
ljubav!
Voleo sam,ali sta? Da li je tebe uopste bilo moguce voleti?
Bio si iluzija mog savrsenstva,bio si ljubav ona prava,jedna jedina,za
mene...bio si ostvarenje svih mojih snova,moj vazduh,moj zivot,a
opet...nisi bio nista od toga! Bila si nestvarna,bila si samo san koji sam
predugo sanjao,laz...u koju nikada nisam prestao da verujem.Bila si
sve od cega sam oduvek bezao,a tako sam se snazno vezao za
tebe...nisam zeleo,po prvi put u zivotu da pobegnem,zeleo sam da
ostanem,da se borim,da ti verujem,da sanjam o onome sto nikada nismo
umeli da ostvarimo...
Da,shvatio sam sve mnogo ranije nego sto si ti
toga bila svesna,znao sam za svaku laz,za svaku rec koju nisi
izgovorila,za svaki pogled,svaku misao...znao sam sve,ali nisam zeleo
da znas koliko te dobro poznajem,nisam zeleo da prekinem tvoju
predstavu,da menjam scenario,uloge...jer nije bilo sudjeno,bilo je vec
prekasno...za mene! Za tebe jos uvek postoji nada jer dobru glumicu uvek
ceka neka nova uloga...ti si ostala,ja sam pao!
Nisam bila jak,nisam ostao dosledan sebi,nisam imao prava da te menjam,da patim,da te
volim...Nisam imao prava ni na jednu suzu,a prolio sam ih
milion,nikada nisam imao prava na tebe,ali nekim cudom verovao sam da
jesam! Ne,nisi bila pogresna,bila si prava...ali u pogresno vreme!
Sada znam da nisi kriva ni za sta,kriv sam samo ja! Izvini,nisam znao,nisam zeleo da ucim zivot...hteo sam da zivim u snovima,bez ikakve predpostavke da ce jednom uslediti budjenje,hteo ja
to ili ne da priznam...da ce me jednom dotuci stvarnost,surovi svet gde te vise
nece biti,za mene! I dosao je taj dan! Probudio sam se i vise nista
nije bilo isto...vec odavno nista i nije isto,ali danas sam to uspeo da
prihvatim...danas,posle mnogo vremena!
Nisi tu i znam da se vise
nikada neces vratiti,u meni ne postoji vise nada,ne postoji vise nista
samo neki osecaj praznine,posle koga sledi olaksanje...Kao da sam se
ponovo rodio,da pocinjem sve iz pocetka... Udahnuo sam vazduh punim
plucima,nasmejao se posle mnogo vremena iskreno,od srca,u ocima mi je
zablistao onaj stari sjaj...i sve je ponovo kao nekada...samo tebe vise
nema tu,vise ne postojis,za mene...
Ni sad',ni nikada!!!

pre 15god