I dok secem vene sa rukama modrim i laznim,
Osmeh sa lica gubim i tonem dublje,
Placem a smejem se jer se setim,
Zivot nije za mene,jer me melje

Trazim ono sto necu nikad naci,
Gledam a nista ne vidim,
Pitam se kad cu se snaci?
Zar ja polako ludim?

Resio sam da prekinem svu muku,
Da sebi dam malo mira,
Dokle ce vise da me vuku?
Kad ce muzika prestati da svira?

Cujem zvona,to je moj poziv,
Moj spas,napokon moj doziv,
Zurim da ga stignem ali mi bezi,
Krv mi se u venama jezi.

Spasi me,ovako vise ne mogu,
Sve ima svoje granice,
Dokle cu ovako u hodu,
Da izbegavam zivotne stranice?