Sreo sam je sasvim slucajno u basti moje omiljene kafane…. Bez predumisljaja…. Bivsu devojku…. Cekajuci Sadasnju devojku… Ili bih mozda mogao da kazem I Trenutnu, ali mi je taj pridev previse drzak I asocira na jednokratnu novcanu pomoc, tako da neka bude Sadasnja. Dugo sam sanjao taj san da je ponovo sretnem I sto kaze Mile iz Hladnog piva “samo da taj dan budem obrijan, ne daj boze u majici za po doma” u godinama koje su za nama, a u skorije vreme sve redje I redje… Na svu srecu izgledao sam besprekorno, bas kao I ona, mada sam se potajno nadao da ce izgledati raspalo, jer jedino bi tako mogao da je izbacim iz misli. Znate vec, 130 kg, karijes dvojka, sise do poda, buljuk dece, razvedena, muz ne placa alimentaciju…. 
Prisla je mom stolu, sa razvucenim osmehom koji joj je I inace deo imidza, iskreno obradovana, bez foliranja, drzeci za ruku klinca od nekih 5-6 godina.
“Gde si Decko Moj, pa ne mogu da verujem da sam te srela, I to ovde, danas, slucajno…. Dosla u svoj rodni grad u posetu roditeljima I da Mihailo nije hteo vode, ne bih ni usla u ovu kafanu, kako si?”
“Evo me tu sam, cekam devojku, kad se pojavi ti Trapavko Mali…. Karma valjda”
Razgovor smo zapoceli kao da je proslo nedelju dana od naseg poslednjeg susreta a ne 15 godina, dugih, predugih…. Vreme na nije ostavilo nekih bitnijih promena na njenom licu, kao ni telu, mada s` pakoscu primetih da to I nisu bas one sise koje ja pamtim… Dobile su malo na volumenu, ali I na elasticnosti, sto je ona vesto prikrila push-up brusom. Bore oko ociju nastale od osmeha I dalje odaju onu veselu I razdraganu devojku, Trapavka Malog, koje druge zene pogresno pokusavaju da prikriju sminkom, ali ne I ona, jer ona nije kao druge zene sto ste vec I sami shvatili. Iz price saznam da je srecno udata u Kragujevac, gde evo zivi vec 7 godina, radi u struci, cak je I akcenat pokupila. Raspituje se za ekipu iz vremena “dok smo jos trcali hodnicima studenjaka”, na sta joj kazem da se sve to rasturilo na sve strane sveta, pozenilo, poudavalo, sa nekima se cujem I dalje sa mnogima ne….
“Pozenilo I poudavalo, a sta ti cekas Decko Moj”?
“Cekam devojku rek`o sam ti vec, da se ne ponavljam… Moze mi se”
“Haha I dalje lud, znas da sam cesto mislila o tebi”… Pa se onda ispravi “O nama… Ali eto…”
Iskoristila je proslo vreme kod glagola “misliti” sto implicira na to da vise ne misli I da je I ona zatvorila korice te knjige, davno procitane I ispalih listova….
“Sudbina Trapavko moj, sudbina”
Sudbina, kurva triperusa, zatitra ti srce na trenutak I taman pomislis to je to kad te digne do neslucenih visina, samo da bi te sto jace tresnula o zemlju. 
“Nista idem ja Decko Moj, bas mi drago sto sam te videla, Mihailo se unervozio a I dok ti nije dosla devojka ne bi bilo bas lepo da nas vidi zajedno, sta bi joj rek`o ko sam?”
“Rekao bih joj da si jedan nedosanjan san, naglo prekinut zvonom alarma, tacnije zvukom vojnicke trube, san koji se eto danas nastavio posle 15 godina, ali je poprimio drugi tok I nikom vise nije zanimljiw cak ni samim akterima”
“I dalje si onaj veciti decak, koji kad ostari ne mora da se plasi infantilnosti jer nikad nije ni odrastao… Ostani zbogom Dechko moj, zelim ti svako dobro”
Na izlazu uputila mi je jos jedan pogled preko ramena, razvukla osmeh u znak pozdrava I zamalo se sudarila sa Sadasnjom na vratima… I tek tada sam shvatio da njih dve lice jedna na drugu…K`o jaje jajetu… Licem mnogo, karakterom na zalost nimalo…
“E cao, jel me dugo cekas nisi se smorio? Jesi video ovu zenu sa detetom sto izadje, covece kako lici na mene, preslikana, sestra bliznakinja, cak smo I slicno odevene?”
Ne lutko lepa, ne lici ona na tebe vec ti licis na nju, samo ti to nikad necu priznati….
“Ne…. Nisam zapazio”
(Eto malo da patetisem, da ne bude da pisem samo horor price)

Bravo!!! I, stajem u red za knjigu!