Visoko  iznad grada okružena parkovima i gustim poljima ruža,odmah pored zlatnog jezera, protezala se carska palata. Iznad samog grba carevine ušuškano od prejakog sunca, vetra i kiše u malom gnezdu odigravalo se veliko slavlje. Kraljevska lasta  posle dugog čekanja dobila je ćerkicu srebrno -abonosnog  perja, najlepših pametnih očiju koje su imale sve laste koje je majka poznavala.

       Mala lastavica beše okružena ljubavlju od samog rođenja. Poklanjali su joj se golubovi, uspavljivali je slavuji i svuda gde god krene pratili je roj najšarenijih leptira ili noću, najbllistavijih svitaca. Mažena i negovana mala lasta polako oseti da ima specijalan dar: mogućnost da onom koga izabere pokloni dar spoznaje svih nauka sveta, konačnu istinu i beskrajni dar života.

       Smatrajući da je nedostojna tolike pažnje (već je pažnjom bila okružena od kad je znala za sebe) lastavica reši da svoj dar pokloni paru koji se iskreno i bez ikakve mrlje voli.U ovu „čistu“ ljubav nije ubrajala ljubav dece i roditelja, jer je ona bila tako normalna, već samo ljubav parova.

       Smatrajući da je zadatak lak lasta krenu na putovanje. Spustivši se uz jezero ugleda par koji se grčevito držao za ruke i sa uživanjem reši da ih daruje, kad začu razgovor i shvati da je par izveštačen kao i njihova ljubav. Nju je interesovalo njegovo bogatstvo, a njega njena mladost. Malo tužna, lasta nastavi dalje svoj let.

- Sledeći par će biti pravi pomisli lasta, nastavljajući put dalje. Letela je slušajući ljude.

        I videla mnogo različiotih ljubavi iz kojih je virela laž. Naišla je na par gde je on brkao ljubav i sujetu, par koga je formirala pakost prema mužu ili ocu, par koji se „voleo“ zbog novca njenog ili njegovog,srebroljublje laž ili gordost.

        Sve umornija lasta je nastavljala put u nadi da će sledeći par biti pravi, okupan čistom i beskompromisnom ljubavlju koja ne beži od teškoća. Leteći, zaboravila je da prolazi leto, da se zelene krošnje sve više zlate.I nastavljala je dalje ne primećujući da su sve njene drugarice polako odlazile u toplije krajeve.

       -Sledeći je pravi,smatrala je lasta i nastavljala let.

        Ugledala ih je: mlade lepe zaljubljene, a zatim čula njihov razgovor. On je voleo, ona mu se smejala, uživajući u njegovoj patnji.

       Zamišljena, lasta je nastavila dalje razmišljajući o tome koliko je malo prave ljubavi među ljudima. Zamišljena ugledala je spomenik zaljubljene devojke. Bila je tako umorna.

       -Samo da se malo odmorim i naći ću ih,pomislila je i spustila se na vitice kose spomenika.

       Jutro je zateklo mali sleđeni grumen srebrnastog perja, a na oku spomenika čudnu kap vode, koja je neodoljivo potsećala na suzu.

Edited by Emma_, 2014-03-12 16:38:18

To neki blog o meni.. prelepo

lepa bajka...tuzhna...surowa... bajka, a tako istinita (to se zowe oksimoron, ili sam ja samo moron koji je pobrkao naziwe?)

dinotica