Uskoro će se navršiti četiri godine od kada sam proterana iz svog kraljevstva. Nikada nisam bila stvorenje "od ovoga sveta" , te večito s glavom u oblacima ne primetih dvorske intrige, spletkarenja koja su obuhvatila moju porodicu i najuži krug prijatelja. Zaljubljena i šašava zagledana u neke daljine, uputih se kod najboljeg prijatelja Kerbera po savet. Da sam samo znala u šta će se priča zaljubljene devojke pretvoriti...

    Moj "najbolji" drug hitro obavesti vođe puča o mojoj priči dodavši sočne detalje koji bi uticali (da sam ih rekla) na budućnost kraljevstva.  Neslućeno brzo pred prekim sudom bih osudjena za sve probleme i pod okriljem noći kočijama prevezena ovde van granica, van dometa gradske buke i mog najmilijeg.

    Zgrada u koju sam smeštena je zapravo letnji dvorac plemićke porodice druge zemlje. Prostrana i lepa, svetla i udobna. Ona samo nije - moja.Ovde su sati meseci, a meseci godine..

    Polako prolazilo me je očajanje. Nemiri su se polako stišavali, a duša poče da se miri sa prazninom.

    Jedini dodir sa mojim voljenima bili su emisari,  preko kojih je moja izbezumljena majka slala neke dirljive sitnice mog detinjstva. Poneka knjiga, zbirka nota ili srebrna figurica koju sam silno volela dok sam bila mladja počeše da budu moja jedina veza sa roditeljima....I po navici prepoznavši tvoj rukopis dragi redovno su mi slali tvoja pisma. Stizala su do mene požutela i izgužvana,  dugo sakrivana od nekih zlih očiju. A onda odjednom, shvatila sam da pisma više nisu namenjena meni. Vreme me je izbrisalo iz tvoje duše, zaboravio si me... Nažalost brzina nije moja vrlina. Još te pamtim , držim po marginama sećanja sve poljupce, sve šetnje dunavskim kejom koje su mirisale na mart... 

    Možda me više ništa ne može razočarati. Ni domovina ni prijatelji, ali ti...ti me još uvek boliš. Ne tako snažno ni resko...ali ipak pročitam tvoja pisma i sa osmehom ih vratim umornim glasnicima na pravu adresu..

    Znam, i ovo će proći. Znam vratiću se pod okrilje svojih najbližih koji su bili uz mene duhom i kad je bilo najteže... Ali oči kao tvoje, da li ću ikada sresti,ne znam.... Biće drugih očiju , i drugih kraljevića koji će biti jaki "za oboje" , ali tebe ljubavi znam naći ću u svakoj pesmi, u svakoj nedovršenoj misli...Daleki moj...

Edited by Emma_, 2014-06-06 14:52:33

Diznijev junak Mali Nemo, rekao je: Samo nastavi da plivas...

Pepeljuga, junakinja jedne druge bajke: I za cuda treba vremena.

Prelepo, i na pravi nacin izneseni osecaji,znas Emma_ rekose jednom,a ja im verujem..."Prava ljubav nikada ne umire "