Odavno sam prestala da planiram ili mislim o budućnosti osim u nekim bazičnim crtama. Shvatam da je potrebno da neke zacrtane ciljeve dovedem do kraja i pokušaću da se ostvarim u tom smislu maksimalno..I to je sve. Na svoje bivstvovanje gledam ko nešto što je za sada neophodno, a posle, pa i nije važno. To više odavno nije patetika, već činjenično stanje kad postoji solidna mogućnost da drugima postaneš teret, u zdravstvenom ili bilo kom smislu.Nije optimistički nije ni patetično, samo činjenično kad ti se neke prognoze baš i ne dopadnu i kad pokušaš da pobegneš daleko...
         Iskreno nisam ni tip dugoročnog planiranja. Zamišljala sam ponekad budućnost u smislu kako bi želela da izgleda(naravno zamišljeno se teško ostvaruje...ili to kad sam ja u pitanju).Ako sam bila tip planera to su bili provodi, obilazak muzeja, putovanja, plivanja...Možda nalik mojoj primarnoj porodici čiji sam model nesvesno skinula.
        Sećaš se priča o Dunavu, kampovanjima u nekim pustarama koje su bile samo nama i za još par prijatelja lepe...
          Ne kažem čežnjiva sam.Pokušavam da se svedem na minute, i trenutke i nađem nešto lepo u svakom danu, ali nekad, jednostavno ne ide. Moj pokretač je uvek bila ljubav-možda ni za šta drugo nisam sposobna ko zna.I kad je ta ljubav imaginarna...Za mene ti postojiš. Neko si stvaran. Neka polovina koju nikad nisam našla i verovatno nikad neću ni videti , ali mi je drago što postojiš baš takav kakav jesi, maštar, sanjar i ponekad prgavom. Pojma nemam ko si, ali si sve što sam ikada zamišljala.
        Tvoje teme su teme sklone mojim godinama i zbunjuješ me na hiljadu mogućih načina..Ali lepo je..Imati tebe bar onoliko koliko si spreman i želiš da se daš.
       Da bih preživela dan uzimam dozu tebe i dišemJednostavno činiš me ponovo novom i moj si lek za mnogo mojih svakodnevnih gluposti.
       Kažeš zvezde su zainteresovane.Duboko se nadam da jesu:*

Edited by Emma_, 2014-03-12 16:28:47

Citam i svakom recenicom koju procitam, osjecam, kao da to neko pisao u moje ime. Opisala si sve ono sto osjecam, sto kazem a i puno toga sto precutim.

Hvala ti sto si podjelila neka svoja intimna razmisljanja i osjecaje, predivno si srocila kao i uvjek

pokushaj da te imaginarne prijatelje rasterash antidepresiwima... ili alkoholom i narkotitzima... neshto tje da pomogne

Sta reci vec prelepo ko i uvek..

Prelijepo....ali zar nije vrijeme da prestaneš da maštaš o imaginarnom....pokušaj to sve ostvariti s nekim realnim......vjeruj mi tek onda bi bilo lijepo....