Covek dodje do nekih godina, okrene se i pogleda iza sebe. Sagleda sve, sta je prosao, gde je bio, sta je radio...sta tek treba da uradi. U svom tom razmisljanju, negde jednoga dana shvati, ili bar misli da je shvatio da mu nesto nedostaje. Posao ?---NE, hvala Bogu ima ga, kakav takav, neko bolji neko losiji, ali ima ga...zdravlje ?---NE, opet hvala Bogu vecina je koliko toliko zdrava, ili se bar trudi da bude...i jos milion pitanja. Pa sta je onda...ljubav---DA !!!

  Postoje mnoge ljubavi, mnogo vrsta mislim...da ne toopadzisem o tome. Svaka je na svoj nacin najveca. Definitivno je najjaca ona prema svojoj deci, bar sam cuo tako. Dok to ne dozivim, hteo bih par reci da napisem o jednoj drugoj vrsti ljubavi, za mene trenutno (izuzimam naravno roditelje, sestru, sestrinu decu...),  najvecu.

  Dodjes kuci sa posla, i vidis to...on ne zna sta ce od sebe...od srece. Da li da skace, da li da se okrene na ledja, da li da se upiski, da li da te olize...

  A ti...nidocega ti nije, znojav, umoran, nadrndan, iznerviran zbog guzve u gradu, na pumpi dok si cekao red za benzin...i onda se desi nesto...

  Sve odjednom...NESTANE
Nirvana...on je taj koji je kao rukom (sapicom) sve to odneo, nestalo je. Pogleda te onim okicama, podigne obrve (kao nacrtane) zamase repom i kao da kaze...alooo zajebi sve, ja sam ti tu. I jeste, on je uvek tu, i kad mi je lepo i kada nije. Znao je danima da lezi pored mene zimus kada sam se izlomio na ledu, znao je da skace pored mene (nemajuci naravno pojma zasto ja skacem) kada Partizan da gol, znao je...i sreca moja, zna jos uvek. Neka pozivi Bog mog malog, prelepog, najdivnijeg pekinezera Luleta, kao i sve kucne ljubimce svakoga od vas, a i sve one zivotinjice koje nisu imale srece da ih neko udomi.


  Znate...i to je ljubav...ljubav zivotinje prema vama, i ljubav koju vi pruzate zivotinjama.

stvarno si ti resio da prodjes soycu ja se ne bi usudio znas li ti kakom lakocom ona preskokla mene i onda kupila nove cipele

E jos rora nek napise blog o tome kako je pokvarila vrata od frizidera zbog morskog praseta! Ljubav na sve strane!

ja sam im`o machka bastijana, tako da te u potpunosti razumem

kad su ga zgazila kola, reshio sam da ne nabawljam wishe kutjne ljubimtze, jer se za swakog wezhem i tugujem kad ga wishe ne bude...

p.s. bolje da sam ga dao zmaji da naprawi onu njenu chuwenu pitu od machitja u kafani opamet  

E, Doe...ja imam 3 takva Luleta. Zamisli kakva je gužva na vratima kad se vraćam iz vani. A jel tvoj Lule pjeva? Moji čak i pjevaju. 2 su udomljena, nemaju pedigre. Jedan je av-av-av - mađarskog porijekla, ko fol s nekim papirima, al sumnjam ja u tu priču. 

Ovo je bila prava ljubav! 

Edited by gipsy, 2012-08-30 22:41:12

I kad pomisliš da se nešto tom malom odanom biću može desiti, kosa ti se digne na glavi.

Upravo sam u fazi odabira frajera za moju malu glupavicu i mogu vam reći opasan posao

Tačno tako izgleda kad udjem u kuću...i tačno tako šapicom obriše svu muku koja me shrvala... Donela sam je kući kad je imala samo dva meseca i imaš pravo, to je ogroooooomna ljubav  

Ja imam morsko prase, koje se definitivno ne ponaša kao ostali pripadnici njegove vrste. Sumnjam da je u prošlom životu bio čovek. I toliko ga volim, da mislim da će mi srce prepući od tuge kad ga više ne bude bilo. Ne držim ga u kavezu, sam odlučuje kad će da udje u njega i ne pravi haos po kući, što je najbitnije. I kad sam najgore raspoložena, dovoljno mi je samo da čujem kako se zakašlje ili kija i meni se osmeh vrati momentalno na lice. Ne smatram ga kućnim ljubimcem, već ravnopravnim članom porodice. Nikada nisam verovala da takva životinjica može da mi donese toliku radost i da bude toliko slatka i zanimljiva. Po ceo dan "razgovaramo", ja pričam naglas, on mrda ustima, priča nešto na playback, ali razumemo se, što je najvažnije. Volim ljude, ali mi se nekad čini da moje malo čudovište volim mnogo više....Tako da potpuno razumem tu vrstu ljubavi o kojoj pričaš.....  što napisa ovako lep tekstić .