Davno, u senovitim delovima ratničke Sparte živela je devojka čudesno tamnih očiju. U tim čudnim očima presijavalo se sunce, žuborile su reke, slutile neke čudne tajne koje ni šapat sedefastih morskih školjki nije mogao da otkrije. Dok je hodala kosa joj se nemirno pougravala gustim talasima. Gde god je prolazila dodir njenih skuta otvarao je zaspale latice, a čudan miris tek pristiglog proleća ostao je svuda putevima njenog prolaska.

          Devojka je bila plemenite loze. Čudesni kovitlaci pomešane krvi Atine, odakle joj je bila mati, i Sparte-otadžbine , napraviše radoznalo biće sklono čitanju , sanjarenju, putovanjima.

          Kao dete obožavana, njeno neobično prisustvo kao odrasle uznemiri Savet Sparte. Još kada odbi udaju i rađanje po dužnosti, jednoglasno bi doneta presuda-biće zatvorena u kuli kraljevskog zamka dok ne promeni mišljenje.Nemirni duh devojke beše duboko povređen. Od najveće želje za ljubavlju i obrazovanjem, dobi malenu kulu s prozorom okrenutim ka moru.

                                                              *

         Mladi knez  Atinski željan novih iskustava podržavan od strane roditelja i sredine, školujući se za besednika i filozofa krenu na put sakupljajući nove sredine kao inspiraciju.Posle dužeg obilaska na vrhu jedne kule ugleda slap kose u kome se presijavalo nebo.Zastade dirnut lepotom trenutka pa tek onda ugleda devojku koja se češljala. Sjaj njenih očiju iako u visokoj kuli dopre do njega. Biseri njenog pogleda dotaknuše mu srce, a njena lepota ostavi bez daha.

      Neka neuhvatljiva čežnja natera ga da devojci da do znanja da je prisutan. Posla goluba pismonošu i opisa joj dugu čežnju traganja za spoznajom, za inspircijom. Letele su poruke između dvoje mladih. Ona ga je slala kući, on bi ubeđivao da je ona njegova muza, sve dok njeno srce ne poče da kuca samo za njega....

                                                                 *

       E sad, jednom sam obećala da neću priču završiti onako kako bih obično ......pa dragi moji dajem vam alternative:

       1.Posle dužeg ostanka, knez nađe način da se uzvere uz strmu kulu Sparte, odvede devojku u svoju Atinu gde živeše srećno...

Varijanta2:

       Naviknuta na njegovo svakodnevno prisustvo prvi pogled posle buđenja devojka Sparte baci pogled kroz maleni prozor kule. Mladog kneževića nije bilo. Zanesen lepotom jednog nestašnog leptira, zaputi se da ga proučii nestade nošen sopstvenim nemircima...

Edited by Emma_, 2014-03-12 16:31:11

varijnta 2 mi je bliža ....strast prema drugom leptiru prevladala.....

ma uvek si bila najbolja svidja mi se mila

warijanta 3:

prebatzili su je u rudnike soli u golkondi, jer prekomanda uwek sledi bilo u wojstzi bilo u mardelju (uwek na gore mesto), chim su primetili ochijukanje sa mladim atinanjinom, gde je skapala pod udartzima bichem, sa bukagijama na nogama... iz ochiju se izgubio sjaj, sa litza joj je nestao osmeh, a njena aristokratsko bleda kozha postala je prosharana ozhiljtzima nastalim od bicha i nagrizhena od soli... 

pa wi detzo (bajka je zar ne, zato obratjanje detzi) widite kako prodju swi oni koji ne slushaju swoje roditelje

prelepo,svidja mi se

Kad bi vjerovala u bajke, birala bi opciju br.1, al realnije je da na kraju ispada ovo drugo. Na zalost.

Odlicna prica Emma

sjani su ti blogovi  mila   

big like vagice moja :******

Prelepo ko i uvek emma..