poshto neko netje ni ime da ti pomene ewo netju ni ja...ali ti znash da si to ti....i owaj zid i owaj sprej swe ti gowore....kao da je to neko napisao samo za nas dwoje, iako se tad nismo znali kad sam owo uslikao....

pa ti sad kako hotjesh...kickaj, banuj, brishi, dopishi...ili jednostawno ignorishi boodalu koja sebe naziwa 3 praseta

ponekad se zapitam zashto inspiratziju za blogowe uwek dobijem u kasni wechernji sat, pa ujutro kasnim na posao...posle izgubljene partije jaja i tjaskanja sa swojom omiljenom soperaterkom, polako se powuchem u utwrdjene zidine maj zokija... i onda krenu rechi koje sam joj pretjutao na lobiju...krenu da nawiru iz mene...i za tren oka se razaspu swugde po sajtu, po sobi, po meni....i tako ih je lako wratiti nazad, kao suzu u oko, kao latitze u maslachak...kao wreme koje neumitno prolazi...wreme prowedeno sa njom...

znachi do sad sam nauchio dwe stwari: nije pozheljno stajati ispred tramwaja kad je u pokretu i pominjati ime owe soperaterke  u negatiwnoj konotatziji (kao shto neki chine, drugi pak netje ni nick da joj pomenu), jer je ona swe samo ne negatiwna (kako to neki misle)....pa sad wi kako hotjete

nadam se da kad bude chitala owaj blog, da tje joj se chestitze sjaja makar za chas rastopiti u pogledu, kao odraz udaljenih zwezda na wodi....

bitje sama, nadam se....ako ne samnom 

(poswetjeno jednoj soperaterki)

hmmm prasitji a tako romanticni.....a ja uvek samo na KONJa padam od sad prelazim na prasitje :-))))))))))

(ne bas na tri praseta)

Vi kako ocete, al ja sam se raznezila samo tako...shmrc...

Eto...i nadasve pazljiv....Cmizdr....

pa ti si skrooooz romantican i dooobar