Sedeti pred Racunarom i neznati sta reci u tome sam uvek bila majstor ali ima ljudi koji ostavljaju trag u nasim srcima i dusi i kojima se uvek na neki nacin obracamo.Pre Godinu dana 02.09.2008 je preminula nasa Ceki.Osoba koja je ostavila vliki trag u meni.Sve sto osecam se nemoze napisati.Dosta ljudi bih reklo nedostaje mi ali nije to samo nedostajanje.Treba osetiti tu prezninu da kazem tu bol.Zivot kao zivot se uvek nastavlja dalje ali toliko stvari ima koje bi joj zelela jos reci.Koje bi zelela snjom dozivjeti neznam dali je gore kad se radujem i zelim tu radost snjom dapodelim ili kad bolujem.Ako sam u nesto verovala podrzala me je ako sam sumljala dala mi je nadu za boljim.Svako od nas u zivotu ima istinitskog prijatelja a moj prijatelj je medju andjelima.Ceki je Andjeo u to sam sigurna.Sva uzdisanja i suze koje sad teku mogu da osete oni koji su ju stvarno voljeli.Neka dalje zivi u nema njen osmeh,ljubav prema svima i njena snaga i volja za zivotom.

Dok disem i hodam ovim svetom ziveces u meni moj Andjele

Lepo od tebe sto si se setila da napises par reci u secanje Ceki, svaka cast

cheki pochivaj u miru

NIsam htela da ja unesem komentar. Sveca  izmedju ruza. Pocivaj u miru. Jos nemam snage brisati tvoj broj telefona((((